од тежине речи ваздух се сабија
и наша љубав се пуни екразитом
Што год си даље
то је већи простор што припада нама
и свет изгледа питом
Ако си крај мора
до мора све је наше
Ако си на врх планине
или на старом месту у алеји
или у прошлости с робљем у Мисиру
или у будућности на Касиопеји
Што год си даље
то је већи простор што припада нама
То пространство оправдава постојање моје душе
међу другим светињама.
Нема коментара:
Постави коментар