Алекса Шантић: ЉУБАВ

О, да ми је нешто па да будем река,
Па да течем испред твоје куће мале;
Певајући теби, да разбијем вале
о прагове где ти стаје нога мека.

Па кад низ прагове сиђеш са ибриком
Да захватиш воде, да ти зграбим руке,
Пригрлим те себи у своје клобуке,
И да тебе, драга, више не дам ником.

На душеку трава и мојих смарагда,
Као нимфа моја, да почиваш свагда,
И да нико не зна твоје место где је.

Само моје очи да гледају у те,
Само моје све дубине и све куте
Да лепота твоја осипље и греје.

Жак Брел: НЕМОЈ, НЕМОЈ ИЋИ

...Заборавити треба
Све што је могуће
Оног кога нема
Време растанка
Изгубљено време
Треба знати како
Преболети сате
Што убити могу
Ударцима својим
Само срце среће

Немој, немој ићи
Немој, немој ићи

Поклонит ћу теби
Сваки бисер кише
Из оних земаља
Где ни кише нема
Прокопат ћу земљу
Све до иза смрти
Да ти скријем тело
Светлошћу и златом
Створит ћу земљу
Где ће љубав бити
И владар и закон
Ти краљица моја

Немој, немој ићи
Немој, немој ићи
Немој, немој ићи

Измислит ћу за те
Бесмислене речи
А ти ћеш их знати
Причат ћу ти причу
О заљубљенима
Што видеше своја
Срца где се љубе
Причат ћу ти причу
О ономе краљу
Што је давно умро
Јер те није срео

Немој, немој ићи
Немој, немој ићи

Дешава се често
Да избије ватра
Из старог вулкана
Што је давно умро
И, чини се, има
Изгореле земље
Која житом роди
Боље него друга
А кад дође вече
И упали небо
Зар се стопит неће
Црвено и црно

Немој, немој ићи
Немој, немој ићи

Немој, немој ићи

Плакати више нећу
Говорити нећу
Сакрит ћу се негде
Само да те гледам
Како плешеш сретна
Само да те слушам
Како певаш сретна
И само ћу бити
Сена твоје сене
Сена твога пса

Немој, немој ићи
Немој, немој ићи

Бертолд Брехт: СЕЋАЊЕ НА МАРИЈУ А.

У сенци шљиве време стало тихо,
Био је плави септембарски дан
И бледу, мирну драгу ја сам њихо
У загрљају, као тихи сан
На летњем небу лежао је меко
Над нама облак. Гледао сам њу.
Био је бео и много далеко
Тај облак. После није био ту.

Дани су прошли, месеци протекли,
Низ реке плови и добро и зло.
можда су људи шљиве све посекли,
А питаш ли, да л' беше љубав то?
Ја ћу ти рећи: не сећам се ничег,
Па ипак, знам шта мислиш, знам то, да,
Ал' стварно више не знам њено лице,
Знам само још: пољубио сам га.

Душко Трифуновић: ГРЕХ

Грешио сам много, а сад ми је жао
Што нисам још више и што нисам луђе
Јер само ће греси када будем пао
Бити моје дело - а све друго туђе.

Грешио сам много, учио да страдам
Летео сам изнад ваше мере строге
Живео сам грешно, још ћу, ја се надам
Својим дивним грехом да усрећим многе.

Грешио сам, признајем, нисам био цвеће
Грешио и за све вас који нисте смели
И сад део греха мог нико од вас неће
А не бих га дао - ни кад бисте хтели

Херман Хесе: ПОНОВНИ СУСРЕТ

Да ли си могла да заборавиш
да је твоја рука некад у мојој лежала,
и да се неизмерна радост
из твоје руке у моју,
с мојих усана на твоје прелила,
и да је твоја коса плава
читаво једно кратко пролеће
огртач среће мојој љубави била,
и да је овај свет, некада мирисан и распеван,
сада сив и уморан,
без љубавних олуја
и наших малих лудости?

Зло које једно другом наносимо
време брише и срце заборавља;
али часови среће остају,
њихов је сјај у нама.

Душко Трифуновић: ЉУБАВНО ПРОСТРАНСТВО

Волим те само толико колико могу да те прежалим
од тежине речи ваздух се сабија

и наша љубав се пуни екразитом

Што год си даље
то је већи простор што припада нама
и свет изгледа питом

Ако си крај мора
до мора све је наше

Ако си на врх планине
или на старом месту у алеји
или у прошлости с робљем у Мисиру
или у будућности на Касиопеји

Што год си даље
то је већи простор што припада нама

То пространство оправдава постојање моје душе
међу другим светињама.

Stara Srbija

Prva Ljubav - Miroslav Antic

Ostala si uvek ista

Pablo Neruda - Nocas bih mogao

Mostarske kise

Jovan Dučić - Žena

Alhemicar

Mudrac je pozorno slušao mladićev razlog posjeta, no reče mu da u tom času nema vremena objašnjavati mu Tajnu sreće.
Predložio je mladiću da prošeta palačom i vrati se za dva sata.
- Međutim, htio bih te nešto zamoliti - doda Mudrac, pružajući mladiću žličicu za čaj u koju kapne dvije kapi ulja.
- Dok budeš hodao, nosi ovu žličicu tako da se ulje ne prolije.
Mladić se počeo uspinjati i spuštati stubama palače,stalno motreći na žličicu. Kada su dva sata istekla, pojavi se ponovo pred Mudracem.
- Onda? - upita Mudrac. - Jesi li vidio perzijske sagove u mojoj blagovaonici? Jesi li vidio vrt kojeg je Majstor svih Vrtlara deset godina stvarao?
Jesi li primjetio predivne pergamente u mojoj biblioteci?
Mladić je posramljeno priznao da nije ništa vidio.
Jedina mu je briga bila da ne prolije kapi ulja koje mu je Mudrac bio povjerio.
- No, onda se vrati i upoznaj divote moga svijeta - reče Mudrac. - Ne možeš vjerovati nekomu čiju kuću ne poznaješ.
Već smireniji,mladić je uzeo žličicu i ponovo prošetao palačom, ovaj put zagledajući u sve umjetničke radove koji su visili sa stropa i po zidovima.Vidio je vrtove,okolne planine,nježne cvjetove,finoću ukusa s kojom je svako umjetničko djelo bilo postavljeno na svoje mjesto.Kada se vratio Mudracu, podrobno mu je ispripovijedao sve što je vidio.
- Ali gdje su one dvije kapi ulja što sam ti ih povjerio? - zapitao je Mudrac.
Pogledavši u žličicu,mladić shvati da ih je prolio.
- To je jedini savjet koji ti mogu dati - reče Mudrac nad Mudracima.
- Tajna sreće nalazi se u gledanju svih divota svijeta, a da nikada ne zaboraviš na dvije kapi ulja u žličici.

Znakovi pored puta - 3

Znakovi pored puta - 1

Znakovi pored puta - 2

Kad god mi se dešavalo da me ljudi i prilike oko mene prisile na animalan život

i biološku borbu, uvek sam uspevao da nađem neslućene i neočekivane utehe i

pomoći koje su ličile na prava čuda. U stvari, to su bile proste i jasne misli koje

su osvetljavale put na daleko ispred mene i iza mene i time mi davale i tačnu

sliku i pravu meru moga položaja. U najgorim trenucima mislio sam ovako:

ovaj užas od niskog života cena je kojom se plaća i iskupljuje sve visoko i lepo

što smo znali i osećali, a pošto je sve ovo u najužoj uzročnoj vezi sa našom

misli o Bogu i našim osećanjem lepote, treba naći snage da se i ovo primi i

zavoli isto kao što se vole Bog i lepota sami. I kad oni koji me tlače, truju i

jedu, i koji za drugi život i ne znaju, nalaze u sebi snage, izdržljivosti i veštine

za borbu, zašto da je ne nađem ja koji sam gledao i koji ću opet videti sjaj

drugog. lepšeg života za koji nijedna žrtva nije prevelika i nijedna cena

previsoka?

Tako se u meni utvrđivalo saznanje da je svaki niži život u službi višega, da je

sve povezano i osigurano i da je čovek svuda i u svako doba na svom pravom

mestu i - samo prolazno. Sa tim skupim saznanjem čovek može sve podneti,

jer je svaka bitka unapred dobivena samim postojanjem neuništive i prave

misli.